Vesti sa granice - ONO ŠTO GMIŽE

„Zvečarka je simbol smrtonosnog oblika života koji ne volim, ali kojem se svakako divim. Onaj ko prihvati taj simbol neumoljivo je individualističan. Ne meša se sa masom, ne staje uz pobedničku većinu... Umotan u duboku tajnu, hoda tajnim putevima lukavstva bez osećanja milosti ili saosećanja... ne štedi Kraljevu nogu, baš kao što ne ostavlja neugriženu ruku nekome jadnome nevinom biću... Njegova je pesma u tami glas same Smrti koja šušti kroz čeljosti bez mesa i kože. On ne obožava nikoga, ne boji se nikoga, ne saginje glavu ni zbog čega. On se bori, a najjači je od ljudi za njega samo strvina namenjena onome što liže i što gmiže. On je Gospodar Mračnih Mesta, i mudri su oni čije noge ne prekidaju njegova razmišljanja.“

Ovaj slikovit tekst o mitu o zmiji, koji je napisao Robert E. Hauard (1906-1936), slavni autor Konana, na nedostižan način opisuje užas od „onoga što gmiže“ a ujedno i fascinaciju istim. Novine sa Zapada, posebno one iz Arizone i južnih država, uvek su bile pune senzacionalističkih vesti o masovnim napadima zvešarki na farmere i kauboje (slika na ovoj strani pozajmljena je iz jednog od tadašnjih časopisa). Belci su instinktivno povezivali zmije sa đavolom, dok za Indijance zmija nije nužno bila zla. „U mnogim legendama američkih urođenika ljudi se žene zmijama i smatraju zmije svojim plemenskim precima. Moj narod, Lakote, ima legendu o Četiri Zmijska Brata koji su odbili da poslušaju glas Velikog Bizonovog Duha i zato bili pretvoreni u ogromne zvečarke. Uprkos svom novom obliku, braća su nastavila da štite ljudsku rodbinu i da im čine dobro.“ Tako piše lovac na zmije Arči Fajer u svojoj autobiografiji Gift of power: the life and teachings of a Lakota medicine man. Ali treba dodati da je Zuzeka tj. zmijski duh krajnje lako uvredljivo božanstvo, i da onaj ko mu ne ukaže poštovanje biva progonjen. Sve dok je Zuzeka ljudski saveznik, on ljude može voditi ka skrivenim duhovnim istinama, ali ako im postane neprijatelj, može ih povesti u ludilo, otkriti im istine koje se ne mogu priznati i od kojih se um pokušava odbraniti. Belce te suptilne razlike nisu zanimale. Za njih su zmije prljave zveri koje treba istrebiti, i tačka. Drugim rečima, Indijanci su se štitili poštovanjem, belci prezirom koji je pod prekrivenom „ležernošću“ ipak skrivao atavističke strahove, verske opsesije i prave fobije.

To je ono što Vam pričamo u ovoj epizodi Magičnog Vetra u kojoj se mit Lakota Indijanaca o Zuzeki spaja s noćnim morama koje Zmija, kao demonska inkarnacija, može da pobudi u belcima.

Broj 20 - Bedlam 29.07.2009

Poštovani čitaoci,
U vreme kada bi vam svako savetovao (a i nama su) „da sačekate bolje dane“, „da se manete ćoravoga posla“, „da nije sada vreme“, „da sada nikako ne započinjete novi posao“ - u vreme kada su svetski eksperti uveliko 2009. godinu proglasili godinom svetske ekonomske krize, mi smo, eto, započeli ovaj novi/stari serijal i ni jednog trenutka se nismo pokajali. Dokaz za to su Vaša mnogobrojna pisma podrške i hvale, pisma koja su nas, moramo priznati pomalo i iznenadila. Ima tu i ponekih primedbi i sugestija, i mi ćemo nastojati da iz broja u broj budemo što kvalitetniji, ali generalno gledajući Magični se vratio na velika vrata, i vi ste ga oberučke prihvatili.
Svi oni koji su se prvi put susreli sa ovim stripom hvale prethodnu epizodu, a šta će tek reći svi oni ljubitelji Dilana Doga kada vide da ovu, dvadesetu epizodu, crta čuveni CORRADO ROI, čovek koji je Dilanu dao jednu posebnu dimenziju, i autor, uz desetine drugih autora, zbog koga je Magični Vetar jedan od najkvalitetnijih Bonelijevih serijala.

Dosta Vas pita šta će biti sa preskočenim brojevima, i mi Vam sa sigurnošću možemo reći da će oni sigurno biti objavljeni, ili u formi nekih specijalnih svezaka, ili kao vanredni brojevi. O tome ćemo se sa vama još konsultovati, zato pišite, kudite i hvalite, jer Magični je tu zbog Vas, i mi smo tu sve dok naša izdanja ima ko da čita.

Broj 19 - Leva ruka Đavola

Predstavljamo vam novo izdanje firme Wizard Comics - Magicni vetar,koji je ranije vise puta izlazio u Srbiji. Odlucili smo da krenemo sa novim neobjavljenim epizodama, a u zavisnosti od interesovanja pokrenucemo specijalno izdanje sa prvim epizodama. Od 17.06. na svim kioscima a sa popustom u strip klubu Darkwood.

MAGICNI VETAR

Sredinom devedesetih godina prošlog veka Sergio Bonelli, najveći izdavač stripova u Italiji, pokrenuo je serijal o junaku neobičnog imena – MAGIČNI VETAR i usprkos početnom nepovjerenju i suzdržanosti fanova doživio neverovatan uspeh. Samo u Italiji broj prodatih primeraka se približio neverovatnoj cifri od oko 100.000 primeraka mesečno.

Magični Vetar delo je Gianfranca Manfredija, autora koji je već duže vreme radio kao scenarist u najvećoj italijanskoj izdavačkoj kući Sergio Bonelli Editore. Radnja serijala smeštena je u prerije severne Dakote, u vreme posle građanskog rata Severa i Juga, a pre velikih indijanskih ratova, dakle negde oko 1870. godine. Manfredi je proveo jako puno vremena (i potrošio veliku količinu novaca) proučavajući dokumentaciju o tom razdoblju, istorijskim događajima, ličnostima, indijanskim plemenima i njihovim običajima, pritom pohađajući čak i razne seminare koje su održavali potomci indijanaca. Fasciniran tom neotkrivenom stranom indijanske istorie, bogatstvom njihovih običaja, rituala i mitova, Manfredi je odlučio spojiti dva popularna žanra, western i horor, stvarajući tako izvrsnu podlogu za prepričavanje stvarnih istoriskih događaja iz te epohe, mešajući stvarnost sa fantazijom ne postavljajući jasnu granicu između ta dva sveta. Tako u serialu možemo sresti Ludog Konja, Crvenog Oblaka, Bika Koji Sedi, generala Kastera i celu plejadu poznatih istoriskih ličnosti, ali i ogroman broj kreatura iz indijanske mitologije poput Windiga, Whopi i ostalih neverovatnih stvorenja...

"Posljednji Mohikanac" i lice Daniela Day Lewisa autorima je poslužilo kao inspiracija za kreiranje samog lika Magičnog Vetra, a njegovo pravo ime ustvari je Ned Elis, i on je bivši vojnik i jedina preživela žrtva političko-vojne zavere (čiji je i Ned bio član) u kojoj su korumpirani oficiri digli u vazduh voz pun oružja. Polumrtvog i već pri kraju snaga, pronašao ga je Hromi Konj, stari vrač plemena Lakota (jedno od mnogobrojnih Sijuks plemena) koji je, tumačeći znakove iz jedne od svojih vizija, u Magičnom Vetru video izaslanika Velikog Duha. Narod Lakota ga je prihvatio kao svog brata i Ned je doživio ponovno rođenje, postajući postupno punopravan član plemena, a zatim, zbog svog dara i uz pomoć i vodstvo starog Hromog Konja postaje i sam moćni vrač, zašitnik plemena. Magični Vetar vodi dvostruki život, život ratnika/revolveraša i život vrača, boreći se tako i protiv ljudi od krvi i mesa (vođen stalnom potrebom da otkrije svoju prošlost, da pobedi opasnog neprijatelja koji predstavlja pretnju njemu i njegovom plemenu), ali i protiv raznih zlih duhova, priviđenja, bića iz indijanske mitologije i legendi, dakle puno opasnijih neprijatelja protiv kojih ne pomaže preciznost i brzina kojem barata pištoljem nego poznavanje drevnih običaja i predanja, istražujući mračne strane indijanske magije i moći duboko ukopanih u ljudsku psihu.