„Zvečarka je simbol smrtonosnog oblika života koji ne volim, ali kojem se svakako divim. Onaj ko prihvati taj simbol neumoljivo je individualističan. Ne meša se sa masom, ne staje uz pobedničku većinu... Umotan u duboku tajnu, hoda tajnim putevima lukavstva bez osećanja milosti ili saosećanja... ne štedi Kraljevu nogu, baš kao što ne ostavlja neugriženu ruku nekome jadnome nevinom biću... Njegova je pesma u tami glas same Smrti koja šušti kroz čeljosti bez mesa i kože. On ne obožava nikoga, ne boji se nikoga, ne saginje glavu ni zbog čega. On se bori, a najjači je od ljudi za njega samo strvina namenjena onome što liže i što gmiže. On je Gospodar Mračnih Mesta, i mudri su oni čije noge ne prekidaju njegova razmišljanja.“
Ovaj slikovit tekst o mitu o zmiji, koji je napisao Robert E. Hauard (1906-1936), slavni autor Konana, na nedostižan način opisuje užas od „onoga što gmiže“ a ujedno i fascinaciju istim. Novine sa Zapada, posebno one iz Arizone i južnih država, uvek su bile pune senzacionalističkih vesti o masovnim napadima zvešarki na farmere i kauboje (slika na ovoj strani pozajmljena je iz jednog od tadašnjih časopisa). Belci su instinktivno povezivali zmije sa đavolom, dok za Indijance zmija nije nužno bila zla. „U mnogim legendama američkih urođenika ljudi se žene zmijama i smatraju zmije svojim plemenskim precima. Moj narod, Lakote, ima legendu o Četiri Zmijska Brata koji su odbili da poslušaju glas Velikog Bizonovog Duha i zato bili pretvoreni u ogromne zvečarke. Uprkos svom novom obliku, braća su nastavila da štite ljudsku rodbinu i da im čine dobro.“ Tako piše lovac na zmije Arči Fajer u svojoj autobiografiji Gift of power: the life and teachings of a Lakota medicine man. Ali treba dodati da je Zuzeka tj. zmijski duh krajnje lako uvredljivo božanstvo, i da onaj ko mu ne ukaže poštovanje biva progonjen. Sve dok je Zuzeka ljudski saveznik, on ljude može voditi ka skrivenim duhovnim istinama, ali ako im postane neprijatelj, može ih povesti u ludilo, otkriti im istine koje se ne mogu priznati i od kojih se um pokušava odbraniti. Belce te suptilne razlike nisu zanimale. Za njih su zmije prljave zveri koje treba istrebiti, i tačka. Drugim rečima, Indijanci su se štitili poštovanjem, belci prezirom koji je pod prekrivenom „ležernošću“ ipak skrivao atavističke strahove, verske opsesije i prave fobije.
To je ono što Vam pričamo u ovoj epizodi Magičnog Vetra u kojoj se mit Lakota Indijanaca o Zuzeki spaja s noćnim morama koje Zmija, kao demonska inkarnacija, može da pobudi u belcima.
